Osnovna škola Mokošica

Kod nona i none

            Uvijek krećem vaporom iz luke Gruž. Idem na Šipan. Putovanje traje jednu uru. Arivala sam. U portu malog mjesta Suđurađ čekaju me nono i none. Kad dođemo doma, none pođe skuhat juhu, a nono sve spravi za gradele. Pođem u kamaru da se presvučem. Obradujem se kad me na posteji dočeka lincuo s mojim imenom. To mi ga je none izrekamala za rođendan.
             U kužini na trpezi dočeka me topli čaj u malom plavom potiću koji je nekad bio tatin. None se jedi kad ne obučem škapine pa me opominje da je zima u kominu. A ja guštam gledajuć mačka u kominu na opeki kako pokušava nonu ukrast ribu. Nono uzima prut i ćera mačka da može ispeć ribu na gradelama. To najviše volim jesti, a i nono. Oh, kako lijepo vonja riba! Dok nono gradela ribu, none ronca tećama. Ja načinjam trpezu. Stavljam napicu na trpezu pa pjate, pirune, ožice i ručinčiće. Nono je pošo iz gustijerne donijet vode u romjenči. Trčim u kamaru. Uzimam iz bursina rego koji sam kupila nonu. To je škatula beškotina bez cukara.Kad kroz funjestru upre sunce, nono kaže: „Zatvori škure, upeko je zvizdan!”Ispred kuće laje kučak moga dunda. Vratio se iz lova. Svi smo na okupu i objed može početi.Dundo je opet prešio s objedom prije molitve pa nono brontula.To dundo učini svaki put iz despeta, samo da najedi nona jer je nono sav smiješan kad se ljuti. Pocrveni u faci, a ja ga onda štipnem za te slatke bucmaste obraščiće i poljubim ga. Naravno, isti tren na faci moga nona pojavi se široki osmijeh.
              Nakon objeda nono i none pođu leć u kamaru da se odmore. Ja operem pjate, a teće nakišam pa ih none opere. None zna da ne volim prati teće pa se ne jedi. Kad pasa peta ura, nono i none  dođu iz kamare. Uskoro cijelom kućom zavonja kava. „Pođi u babe Mare pa joj reci da se kava hladi u kikari” , govori mi none. Baba Mare je prva susjeda. Pije popodnevnu kavu s nonom jer nono ne voli kavu. „Ženo, ubit će te kava, bolje da uzmeš žmuo vina!” svaki put pribokava nono. Rano pođem spat jer valja sutra na prvu misu. None voli poć ranije na misu da može po komodu spravljat nedjeljni objed.
              Brzo je pasalo. Moram se vratit doma prvim vaporom. Nono mi dava nešto solada. Govori : „Uzmi, miritaš! A već si i prava sinjorina. Tvoj pape se siguro ne sjeti pitat treba li ti solada. ” None mi je već u kominu dala 50 kn i rekla da ne govorim nonu. „Adio, nono i none! Vidimo se druge setemane! ” mašem im.

Napisala: Ana Boroje 8.c                      

Pripremila: Mirzeta Samardžić, profesorica hrvatskoga jezika